Prvi znaci slabljenja vida
Na Vaša pitanja odgovore je dala Kl. asist. dr Jelena Vasilijević, specijalista oftalmologije, asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, zaposlena na Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Srbije, u dnevnoj bolnici za medikamentozno lečenje vaskularnih oboljenja retine i dijabetesa (medical retina)
1. Koji simptomi vezani za oboljenja mrežnjače oka se prvo uočavaju?
Prve simptome koje možete da uočite jesu smanjenje ili zamagljenje vida koje se javilo na jednom ili na oba oka, a koje može da nastane naglo ili postepeno tokom nekoliko nedelja ili meseci. Takođe, možete da primetite i krivljenje linija prilikom čitanja ili rada na blizinu ili nemogućnost da prepoznate ljude koji vam dolaze u susret. Ovaj simptom može da ukaže na problem za žutom mrljom i tada je neophodno da se javite svom očnom lekaru. Često se javljaju i mušice ispred oka, svetlaci, gubici u vidnom polju, a sve su to znaci koji mogu da ukažu na problem u dubini oka i zahtevaju pregled kod oftalmologa.
2. Nakon pojave simptoma, kome se prvo obratiti?
Kada se simptomi jave postepeno, potrebno je da se javite oftalmologu. Međutim, ukoliko je neki od simptoma nastao naglo, a gubitak vida potpun ili skoro potpun, javite se odmah najbližoj hitnoj oftalmološkoj službi u vašem gradu.
3. Zašto je važno javiti se odmah nakon prvih simptoma?
Često je vreme koje je proteklo od prve pojave simptoma pogoršanja vida pa do započinjanja terapije veoma važno, a ponekad i ključno za krajnji oporavak vašeg vida. Nemojte ignorisati simptome koje primećujete, već se javite oftalmologu na pregled čim ih primetite. U većini slučajeva možemo da vam pomognemo, a bolju vidnu oštrinu možemo da očekujemo kada se sa lečenjem započne na vreme.
4. Ukoliko nemam simptome, da li je neophodno proveriti vid?
Ukoliko nemate simptome, svakako je neophodno s vremena na vreme proveriti vid. Obično se preporučuje da kod izrade prvih prezbiopnih naočara (naočare na blizinu koje dobijate posle 40 godina života, a neophodne su vam da bolje vidite predmete na blizinu) se uradi kompletan oftalmološki pregled sa merenjem očnog pritiska, širenjem zenica i pregledom očnog dna. Nakon inicijalnog pregleda, oftalmolog će odrediti koliko često treba da dolazite na kontrolu.
Ukoliko imate neko sistemsko oboljenje kao što je šećerna bolest, povišeni krvni pritisak ili masnoće u krvi, potom neko autoimuno oboljenje, a u terapiji imate antimalarike ili kortikosteroide, periodične kontrole kod oftalmologa su neophodne. Najbolje je da se odmah po postavljanju dijagnoze sistemske bolesti uradi i pregled kod očnog lekara. Takođe, ukoliko je neko u vašoj užoj porodici bolovao ili boluje od neke očne bolesti kao što je glaukom (povišen očni pritisak) ili ima neko stečeno ili nasledno oboljenje oka, važno je da redovno idete na očne preglede.