Prof.dr Sofija Davidović
O značaju inhibicije angiopoetina 2
Značaj inhibicije angiopoetina 2 u lečenju bolesti mrežnjače
Za oftalmološke pacijente koji imaju neku od bolesti mrežnjače (retine), koje mogu uzrokovati slabljenje vida ili čak slepilo, patofiziološki mehanizam tj. *neprijatelj* je na prvom mestu patološki i nekontrolisani rast krvnih sudova – proces koji se naziva angiogeneza. Ovakav rast krvnih sudova može postepeno smanjivati sposobnost oka da detektuje svetlost i jasno vidi. Ako se ne leči, može dovesti do značajnog gubitka vida ili čak potpunog slepila u retinalnim stanjima koja najčešće uključuju neovaskularnu ili „vlažnu“ senilnu degeneraciju makule (nAMD), dijabetesnu retinopatiju (DR), dijabetesni makularni edem (DME), i začepljenja glavne retinalne vene ili njene grane (okluzija vene centralis retine- OVCR), sa posledičnim edemom žute mrlje.
Osnovni uzroci nastanka patološke neovaskularizacije mrežnjače još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Novonastali loši (*neprijateljski*) krvni sudovi mrežnjače odlikuju se nepravilnim tokom, lošom gradjom i sklonošću ka propuštanju tečnosti i krvi iz njih, sa posledničnim nastankom edema retinalnih struktura i retinalnih krvarenja. Ipak, kako naučnici otkrivaju sve više o fiziologiji regulacije i razvoja krvnih sudova, kako fizioloških, tako i patoloških, nadamo se da možemo razviti bolje, sveobuhvatnije pristupe očnim stanjima i oboljenjima na osnovu znanja koje smo stekli iz brojnih važnih, čak revolucionarnih istraživanja u pretkliničkoj I kliničkoj oftalmologiji do sada.
Trenutno se lečenje bolesti mrežnjače zasniva na blokiranju delovanja dominantnog proteina u osnovi nastanka angiogeneze, koji se zove vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF), I njegovih podgrupa.VEGF molekul je jedan od glavnih regulatora, tj. ,,prekidača” za promovisanje rasta, migraciju i preživljavanje ćelija uključenih u izgradnju krvnih sudova. Ali u složenom biološkom sistemu, čak ni blokiranje glavnog ,,prekidača” ne može iskontrolisati sve patofizološke mehanizme, upravo zato što se radi o multifaktorijalnom procesu, gde su uključeni i mnogi drugi lokalni faktori, tj. supstance koje se u tkivu retine luče u sklopu retinalnih stanja i bolesti.
Angiopoetini su još jedna važna grupa proteina koji, pored VEGF I faktora zapaljenja, takođe igraju ključnu ulogu u regulaciji razvoja i održavanja krvnih sudova. Među njima, angiopoetin-2 (Ang-2) se ističe kao regulator nestabilnosti krvnih sudova, posebno u kontekstu patologije mrežnjače. U normalnim uslovima, Ang-2 deluje konkurentski sa angiopoetinom-1 (Ang-1), drugim članom ove familije proteina, koji ima suprotno dejstvo. Dok Ang-1 podržava stabilnost krvnih sudova, Ang-2 može poremetiti ovu ravnotežu i doprineti nekontrolisanom rastu i grananju krvnih sudova, što je često prisutno u bolestima mrežnjače.
Kod pacijenata sa neovaskularnom ili "vlažnom" senilnom degeneracijom makule (nAMD), dijabetesnom retinopatijom (DR), dijabetesnim makularnim edemom (DME), i venskom okluzijom sa posledičnim edemom žute mrlje (OVCR), povećani nivoi Ang-2 su često prisutni. Tako složeni patofiziološki mehanizmi mogu dovesti do manifestacije kliničke slike, i do oštećenja mrežnjače, što može rezultirati gubitkom vida. Važno je napomenuti da se nekontrolisani rast krvnih sudova- angiogeneza, ne odvija samo u bolestima retine, već može biti prisutan i u drugim oftalmološkim i sistemskim stanjima i bolestima.
Brojna istraživanja su pokazala povezanost između povišenih nivoa Ang-2 i vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) kod pacijenata sa bolestima mrežnjače, što sugeriše da kombinovano ciljanje ovih supstanci kao *meta* može biti efikasan pristup u retinološkom lečenju. Kroz blokiranje delovanja Ang-2, uz blokadu VEGF-a, tj. uz dualnu inhibiciju, moguće je efikasnije očuvati stabilnost krvnih sudova i
sprečiti ili usporiti napredovanje nastanka patoloških krvnih sudova (angiogenezu) kod bolesti mrežnjače. Ovaj savremeni pristup može smanjiti patološku propustljivost krvnih sudova, ispuštanje tečnosti iz krvnog suda u tkiva (edem), krvarenje u tkivo mrežnjače, i neodvojive upalne procese, što su ključni mehanizmi koji doprinose oštećenju mrežnjače u sklopu retinalnih stanja I bolesti kao što u nAMD, DR, DME, I OVCR.
Prof. dr Sofija Davidović
Univerzitetski klinički centar Vojvodine