DRUGAČIJI POGLEDI

kontrast
tekst
razmak
linkovi

Dr Miroslav Jeremić, specijalista oftalmologije o prvom odlasku kod oftalmologa

Na Vaša pitanja odgovore je dao Dr Miroslav Jeremić, specijalista oftalmologije, Univerzitetski Klinički centar Srbije, dnevna bolnica za medikamentozno lečenje vaskularnih oboljenja retine i dijabetesa

1. Šta podrazumeva očni pregled?

Očni pregled podrazumeva niz testova za procenu vida i proveru potencijalnih bolesti očiju. Oftalmolog tom prilikom koristi različite instrumente pri čemu oči pacijenta bivaju izložene jakoj svetlosti pri gledanju kroz različite vrste lupa. Svaki od datih testova kojima se pacijent podvrgava procenjuje drugačiji aspekt njegovog vida ili zdravlja očiju.

Pregled pomaže u otkrivanju problema s očima u njihovoj najranijoj fazi, odnosno onda kada ih je moguće izlečiti. Redovni oftalmološki pregledi daju Vašem odabranom oftalmologu priliku da Vam pomogne u ispravljanju smetnji sa vidom ili prilagođavanju promenama koje su se već odigrale, uz pružanje saveta o nezi i eventualnom lečenju očiju. Takođe, u određenim situacijama očni pregled može pružiti neophodne informacije o čovekovom celokupnom zdravlju.

Oftalmološki pregled podrazumeva:

  • Uzimanje anamneze – Ova faza podrazumeva pribavljanje informacija od strane specijaliste o Vašem vidu i opštem zdravstvenom stanju kroz postavljanje pitanja.

  • Određivanje vidne oštrine – Sledeći korak je ljudima najpoznatiji. Traži se od Vas da pročitate odabrana slova ili brojeve na određenoj udaljenosti od oka, kako bi se odredilo koliko dobro vidite na različitim distancima. Dok se jedno oko testira drugo je pokriveno. Ovaj pregled će utvrditi kolika je oštrina vida za svako oko posebno, a ukoliko je potrebno, izdaje se recept za naočare ili kontaktna sočiva.

  • Reakcija zenice na svetlost - Ova provera testira kako Vaše zenice reaguju na svetlosni stimulus. U normalnim uslovima zenice bi trebale da se suze, međutim ako se šire ili ne reaguju moguće je postojanje neurološkog problema.

  • Motilitet – Procenjuje kretanje vaših očiju i proverava da li su optičke osovine oba oka poravnate pri svim položajima očnih jabučica. Takođe se ispituje rad ekstraokularnih očnih mišića, odnosno njihova ispravnost i usklađenost.

  • Očni pritisak - Ispitivanjem očnog pritiska, tj. tonometrijom, meri se pritisak unutar oka (intraokularni očni pritisak ili IOP). Povišeni IOP može biti jedan od znakova glaukoma. Test može uključiti brzo usmeravanje mlaza vazduha ka oku na milisekundu ili nežno prislanjanje vrha sonde uređaja osetljivog na pritisak na površinu rožnjače. Radi komfora, pre merenja intraokularnog pritiska se mogu iskoristiti kapi kao lokalni anestetik.

  • Pregled prednjeg segmenta oka - Oftalmolog koristi mikroskop koji emituje procepno svetlo za potrebe osvetljavanja prednjeg dela oka, poznat kao biomikroskop. Ovim uređajem se obavlja pregled kapaka, rožnjače, dužice i sočiva.

  • Pregled očnog dna – Ovom pregledu prethodi ukapavanje kapi za širenje zenica kako bi se omogućilo detaljno sagledavanje očnog dna. Po širenju zenice (midrijaze), obavlja se pregled mrežnjače i glave vidnog živca u potrazi za znakovima oštećenja usled potencijalnog oboljenja. Oftalmolog pomoću posebnih lupa sagledava Vaše očno dno, krvne sudove retine, žutu mrlju i papilu vidnog živca.

2. Kada obaviti očni pregled?

Faktori koji određuju koliko često je neophodan očni pregled su: godine života, aktuelno zdravstveno stanje i rizik od razvoja problema sa očima. Kod dece do tri godine, pedijatar proverava da li je razvoj očiju deteta datog uzrasta normalan, a najčešći očni problem koji se javlja u detinjstvu je strabizam.

Kod predškolske dece i dece školske dobi oftalmolog proverava vid pre polaska u školu nakon čega se proverava više puta tokom školovanja. Takođe, daje savete i preporuke o neophodnoj učestolasti pregleda očiju.

Kod odraslih osoba, situacija je malo drugačija. Ukoliko je čovek zdrav i nema simptome nekog očnog problema, preporučuje se potpuni oftalmološki pregled tek u dobu od 40 godina, jer se tada očekuju promene vida i eventualne očne bolesti. Na osnovu rezultata tog pregleda, oftalmolog će imati uvid u stanje očiju i koliko često bi trebalo odlaziti na oftalmološke preglede u budućnosti. Kod ljudi koji su ušli u sedmu deceniju života se savetuje očni pregled jednom godišnje.

3. Kakve vrste dijagnostičkih testova postoje?

Oftalmolog po obavljanju oftalmološkog pregleda može da predloži obavljanje još nekih dijagnostičkih metoda i pregleda. To mogu biti i sledeće metode snimanja:

  • Optička koherentna tomografija (OCT) – dijagnostička metoda koja omogućava profilno snimanje preseka glave očnog živca kao i žute mrlje.

  • Snimanje fotografije očnog dna pomoću posebnih foto fundus kamera koje su dizajnirane za takvu namenu.

  • Fluoresceinska angiografija (FA) – snimanje očnog dna posebnom kamerom sa filterima, nakon što se preko vene na ruci u krvotok ubacuje kontrast fluorescein, koji emituje boju koja se registruje dotičnom kamerom nakon emitovanja svetlosti posebne talasne dužine.

  • Topografija rožnjače – podrazumeva snimanje rožnjače i pravljenje mape zakrivljenosti u svakom od njenih delova.

  • Kompjuterizovano vidno polje – posebna dijagnostička metoda kojom se registruju eventualni ispadi u vidnom polju. Kompjuter u posebnoj sferi u kojoj se nalazi glava pacijenta emituje diskretne svetlosne stimuluse koje pacijent pri registrovanju potvrđuje pritiskanjem tastera koji mu se nalazi u ruci. Najčešće se koristi kod pacijenata kod kojih se sumnja na glaukom.

  • Ultrazvučni pregled oka – koristi se za određivanje aksijalne dimenzije oka, za pregled zadnjeg segmenta oka (kada su u pitanju neprozirni prednji segmenti oka, kao što su rožnjača i sočivo), kao i usled prisustva krvi u prednjem i zadnjem delu oka.

  • Ispitivanje suvoće oka – meri se posebnim, Širmerovim testom, koji ispituje kvantitet lučenja suza. Takođe, postoji i “Tear break-up test”(TBUT), kojim se određuje kvalitet suznog filma tj. njegova postojanost, dok se stepen suvoće oka procenjuje bojenjem rožnjače bojom koja se zove “Rose bengal”.


4. Da li je potrebna priprema pre odlaska oftalmologu?

Redovni oftalmološki pregledi važni su za očuvanje zdravlja očiju i dobar vid. Određene očne bolesti možda neće uzrokovati simptome u ranoj fazi, zbog čega je blagovremeni očni pregled bitan radi otkrivanja takvih stanja, što će za posledicu imati očuvanje vida.

Očni pregled daje priliku pacijentu da postavi pitanja i sazna više o zdravlju svojih očiju i spreči uobičajene probleme organa vida, kao što su suvoća očiju ili konjunktivitis.

Kako bi se što bolje iskoristila poseta oftalmologu, savetuje se razmatranje određenih stvari pre samog pregleda. Bitno je da se dobro razmotre svi očni simptomi koje pacijent ima, što će učiniti njihovim zapisivanjem uz određivanje njihovog prvog pojavljivanja, da li su izraženiji danju ili noću, koliko često su se pojavljivali i koliko su trajali. Čak i ako pacijent misli da su simptomi beznačajni, važno je da ih spomene svom oftalmologu.

Pacijent se savetuje da razmotri opciju vođenja dnevnika simptoma i da beleži podatke, ako se simptomi ponavljaju. Podaci od interesa su vrsta simptoma, njihova učestalsot, inicijalna pojava i šta je ono što te simptome provocira ili eventualno pogoršava.

Što su informacije tačnije i detaljnije, to oftalmolog može bolje odrediti koje testove treba uraditi kako bi se identifikovao problem.

Poželjno je da pacijent ima informacije o porodičnim istorijam bolesti jer se neke vrste očnih bolesti javljaju kao nasledne, dakle I kkod roditelje I kod dece. Međutim, imati pozitivnu porodičnu anamnezu određenog očnog oboljenja ne znači da će se neizbežno razviti i kod pacijenta.

Još jedna stvar koja se preporučuje je da pacijent ponese spisak svih lekova koje koristi u tom trenutku. Neke vrste lekova mogu povećati rizik od pojave suvoće očiju ili nekih drugih očnih problema. Iz ovog razloga, oftalmolog mora da zna koje lekove pacijent uzima, koje su doze u pitanju i kojim dobrom ih uzima.

Predlaže se i da se zapišu pitanja koje želite da postavite Važem oftalmologu. Što se više edukujete o zdravlju očiju i prevenciji očnih bolesti, tim bolje. Svako stanje je drugačije i postoje različiti faktori rizika za određene očne poteškoće.


5. Šta kada dobijem dijagnozu?

Po dobijanju dijagnoze od strane svog oftalmologa pacijent treba dobro da se informiše o stanju svoga oka, to jest o datoj dijagnozi. Jako je važno da pacijent dobije odgovor na sva pitanja koja ima vezano za svoje stanje od strane oftalmologa, koji će mu pomoći u sledećim koracima do eventualnog izlečenja.

Potrebno je da se u potpunosti pridržava propisanog režima lečenja i da obavezno dolazi na zakazane kontrole kod svog oftalmologa. U slučaju da primeti bilo kakve promene vezano za primenu propisanog leka ili lekova, neophodno je da to napomene na prvoj sledećoj kontroli. Pored eventualnih neželjenih efekata primene propisanih lekova, potrebno je da zabeleži i moguće javljanje nekih novih simtoma ili promene kod već postojećih. U slučaju da oftalmolog preporuči da se pacijent javi lekarima drugih specijalnosti zarad nekih dodatnih analiza, važno je da pacijent to uradi u što kraćem roku, odnosno do sledeće kontrole ako je moguće.