Boban Veličković

Boban je ostao bez vida u, kako kaže, najboljim godinama, usled primene terapije koja je poruzrokovala nekontrolisani glaukom i oštećenje očnog živca, što je dovelo da toga da za godinu dana u potpunosti izgubi vid. Najteže mu je palo što je mnogo vremena izgubio u dijagnostifikovanju bolesti, zbog čega smatra da su redovni kontrolni pregledi od ključnog značaja, jer ukoliko se otkrije na vreme, problem može biti rešen ili barem usporen. Prvih godinu dana bez vida navodi kao izuzetno težak period života, kada je morao da nauči da prihvati sebe i suoči se sa potpunom promenom životnog stila. Boban smatra da je za sve slepe i slabovide osobe neophodno da konstantno rade na sebi, nadograđuju znanja i veštine, uče jezike i digitalno se opismenjavaju, jer u praksi veoma teško dolaze do posla, usled sumnji poslodavca u njihove sposobnosti. Borba za jednakost i ravnopravnost mu je na prvom mestu.