Dr Tijana Pendžić

1. Retinalne bolesti često dugo ostaju neotkrivene. Koliko je u vašoj praksi česta pojava da pacijent dođe kasno, tek kada je vid već značajno oštećen?

Većina pacijenata su stariji ljudi, pa ne primete promene vida, već ih smatraju delom procesa starenja. Protokom vremena, tegobe se pogoršavaju i oni se mnogo kasnije javljaju na pregled, a tada su već promene značajno uznapredovale. Često se dešava da dođu na nagovor članova bliže familije ili ukućana koji primećuju otežano snalaženje u prostoru i pogoršanje vida.

2. Koji su prvi simptomi koji bi trebalo da budu signal za odlazak oftalmologu?

Svaka promena u vidu u odnosu na dosadašnju je važna. To mogu biti: munje/bleskovi, iskrivljena slika, naglo zatamnjenje („kao da je pala zavesa“), centralno zamućenje vida, delovi vidnog polja u vidu mrlja i slične senzacije. Najbolje bi bilo u što kraćem vremenskom periodu posetiti oftalmologa. Ukoliko ovakve promene uznapreduju i razviju se u punom patološkom obliku, mogućnosti za oporavak vida su ograničene.

3. Kako izgleda dijagnostika retinalnih oboljenja na sekundarnom nivou — šta se može uraditi odmah, a šta zahteva upućivanje na viši nivo?

U ustanovi sekundarne zdravstvene zaštite se može uraditi osnovni oftalmološki pregled: određivanje vidne oštrine, merenje očnog pritiska, pregled očnog dna i postavljanje dijagnoze. Na osnovu nalaza procenjujemo stepen oštećenja i odlučujemo da li je pacijentu potrebno upućivanje u višu ustanovu – zbog detaljnije dijagnostike ili dalje terapije.

4. Koliko je važna saradnja između sekundarnih i tercijarnih ustanova u ranom otkrivanju i lečenju pacijenata?

Po izvršenom pregledu u sekundarnoj zdravstvenoj ustanovi, upućujemo pacijente u tercijarnu zdravstvenu ustanovu gde se sprovodi dalja, detaljnija, dijagnostika i odgovarajuća terapija. Treba napomenuti da ovo stanje zahteva dugotrajno lečenje. Mi pratimo stanje između terapijskih ciklusa i osiguravamo da na vreme pacijent stigne u tercijarnu ustanovu. S obzirom na nove trendove, očekujemo da se adekvatna terapija počne davati i u sekundarnim ustanovama. Donosioci odluka bi trebalo da prepoznaju važnost opremanja i edukacije sekundarnih centara, jer bismo time značajno rasteretili tercijarne ustanove, čiji su kapaciteti ograničeni, i omogućili pacijentima da brže dođu do lečenja.

5. Kakvu poruku biste uputili građanima u okviru kampanje „Vidim da je bitno“? Zašto je pregled kod oftalmologa najbolja prevencija gubitka vida?

Vid je dragocen, a mnoge očne bolesti mogu se uspešno lečiti ako se otkriju na vreme. Preventivni pregled kod oftalmologa traje kratko, ne boli i može sprečiti trajni gubitak vida. Ne čekajte da primetite problem, proverite vid redovno, makar jednom godišnje.

6. Šta je zapravo venska okluzija i kako se najčešće otkrije kod pacijenata u sekundarnim ustanovama?

Retinalna venska okluzija predstavlja zapušenje/začepljenje vene retine. Taj događaj dovodi do niza drugih koji se manifestuju kao krvarenje na retini. To je i najčešći motiv koji pacijenta dovodi na pregled, pri čemu nam se žale da ne vide ili mnogo lošije vide na zahvaćeno oko. Pregledom očnog dna mi dobijemo uvid u veličinu krvarenja, zahvaćenost krvnih sudova i stepen oštećenja vida. Začepljenje venskog krvnog suda može biti centralno, kada zahvata glavni krvni sud, ili periferno kada zahvata manje, udaljenije krvne sudove. U zavisnosti od mesta „događaja“ zavisi i pacijentov subjektivni osećaj većeg ili manjeg gubitka vida.

7. Da li pacijenti dolaze odmah po pojavi simptoma, ili se i ovde često kasni sa pregledom?

Nažalost, često se dešava da pacijenti ne dođu odmah po primećenom padu vida. Iz mog iskustva mogu reći da je prosečno vreme dolaska pacijenta na pregled 7-10 dana posle događaja. Moram da napomenem da je prognoza bolja kada se odmah reaguje i primeni adekvatna terapija. Vreme nije prijatelj u ovakvim stanjima i svi zajedno moramo težiti ka tome da se skrati period od događaja do započete terapije.

8. Koje faktore rizika uočavate najčešće kod pacijenata sa ovom dijagnozom?

Pacijenti kojima se desi retinalna venska okluzija su najčešće osobe starije životne dobi (preko 65 godina). Često imaju i druge sistemske bolesti kao što su visok krvni pritisak, poremećaj masnoća u krvi, šećernu bolest i tako dalje. Uz sve ovo treba pomenuti gojaznost i pušenje kao dva veoma česta i jako značajna faktora rizika. Zbog toga je važno da pacijenti idu na redovne kontrole svog opšteg zdravstvenog stanja.

9. Kako funkcioniše saradnja sa tercijarnim ustanovama u daljem praćenju i lečenju ovih pacijenata?

Po izvršenom pregledu u sekundarnoj zdravstvenoj ustanovi, upućujemo pacijente u tercijarnu zdravstvenu ustanovu gde se sprovodi dalja, detaljnija, dijagnostika i odgovarajuća terapija. Treba napomenuti da ovo stanje zahteva dugotrajno lečenje. Mi pratimo stanje između terapijskih ciklusa i osiguravamo da na vreme pacijent stigne u tercijarnu ustanovu. S obzirom na nove trendove, očekujemo da se adekvatna terapija počne davati i u sekundarnim ustanovama.