Doc.dr Dijana Risimić

Mart 2022.

Doc.dr Dijana Risimić

oftalmolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Šef odeljenja za konzervativno lečenje zadnjeg segmenta oka na Klinici za očne bolesti KBC Zvezdara u Beogradu

1. Period pandemije je uticao na sve preventivne preglede, odnosno njhovo odlaganje. Kakva je bila dijagnostika i koliko su ljudi zapostavili očne preglede u proteklom periodu? Kakve su posledice?

Svaka pandemija, pa i ova, uzrokovana koronavirusom 19 (COVID-19) utiče na mogućnost obavljanja preventivnih pregleda. Fokus svih lekara uključujući i oftalmologe u ovakvim vanrednim okolnostima, postaje lečenje obolelih i posledica pandemije, te prevencija nažalost pada u drugi plan. Od samog početka pandemije COVID-19 oftalmolozi su učestvovali u njenom suzbijanju pružajući pomoć svojim kolegama, kao ispomoć na klinikama koje su pretvorene u COVID bolnice. Veliki broj oftalmologa do danas je uključen u suzbijanje i lečenje pandemije, ali ono što je važno istaći je da hitne oftalmološke službe nijednog trenutka nisu stale sa radom, a hirurške intervencije su obavljane, po prioritetnom planu. Broj pacijenata je bio manji, što zbog straha od mogućnosti zaražavanja, ali i zbog oboljevanja od virusa COVID-19. Ipak, u poslednje vreme broj pacijenata se značajno povećava i situacija se polako vraća u redovno stanje.

2. Dosta se pričalo o posledicama koronavirusa. Da li i kakve posledice ima na oči i vid, da li postoje istraživanja i studije o tome?

Virus COVID-19 prvenstveno utiče na respiratorni sistem, a bolest varira od blagih simptoma do pneumonije, sepse, a ponekad i ozbiljnog akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS) koji zahteva hospitalizaciju i prijem u jedinicu intenzivne nege. Sve je više dokaza da pomenuti virus izaziva mnogobrojne komplikacije, od kojih su među najznačajnijim tromboembolijske komplikacije, čija se stopa kreće do čak 30 odsto. Ova tromboembolijska sekvela je povezana sa trombo-inflamacijom i povredom endotelnih ćelija krvnih sudova i smatra se da je posredovana prekomernom proizvodnjom inflamatornih citokina. Međutim, ni oko kao organ, nije pošteđen dejstva virusa COVID-19. Zahvaćenost prednjeg segmenta oka je opisana još od početka pandemije, a manifestuje se najčešće kao konjuktivitis uzrokovan ovim virusom. SARS-CoV 2 RNK je otkrivena u suzama inficiranih pacijenata, kao i u tkivu konjuktive. Promene na zadnjem segmentu oka, uzrokovane ovim virusom, iako ređe, mogu dati teže posledice, što je prikazano u preko 200 istraživačkih radova koji se bave ovim problemom. Prijavljeni su slučajevi pacijenata sa blagom do umerenom infekcijom COVID-19 koji su imali krvarenja na mrežnjači i promene na očnom dnu uzrokovane virusom u vidu retinalne mikrovaskulopatije povezane sa COVID-19, inflamacije zadnjeg segmenta oka i tromboembolije retinalnih krvnih sudova. Deficiti perfuzije retinalne cirkulacije otkriveni su kod asimptomatskih pojedinaca, osoba bez značajnih medicinskih komorbiditeta koji su se oporavili od naizgled blagih infekcija COVID-19.

3. Šta znači za pacijenta kada se na vreme počne lečenje problema sa vidom i da li je kod nas dovoljno razvijena svest o tome, kao i svest da se uoči problem i javi oftalmologu?

Ono što bih želela posebno da isteknem jeste da su prevencija, blagovremena i adekvatna dijagnostika i terapija oftalmoloških oboljenja ključne, posebno kod hroničnih oftalmoloških oboljenja kao što su glaukom i dijabetička retinopatija. Posledice ovih oboljenja jako je teško, a ponekad i nemoguće lečiti ako se ne dijagnostikuju na vreme. U dečjem uzrastu je, takođe, veoma značajan oftalmološki pregled radi prevencije razvoja slabovidosti. Ona se mora tretirati od najranijeg detinjstva, a da bi se pravilno tretirala, mora se na vreme otkriti, dakle u najranijem uzrastu, do predškolskog doba. Savremena oftalmologija insistira na skriningu ovih oftalmoloških oboljenja i njihovoj blagovremenoj dijagnostici i terapiji.

4. Čujemo o ogromnnim prodorima naučnika u oftalmologiji, koliko je Srbija u terapijama u oftalmologiji u korak sa svetom? Koliko su inovativne terapije dostupne pacijentima u Srbiji?

Oftalmologija je jedna od grana medicine koja beleži ogroman progres kako u dijagnostici tako i u medikamentoznoj i hirurškoj terapiji. Krajem prošlog i početkom ovog veka uvodjenjem novih dijagnostičkih metoda, kao što su optička koherentna tomografija (OCT) i OCT- angiografija (OCTA), omogućena je vizuelizacija svih slojeva retine, do nivoa ćelijske rezolucije. Ogroman napredak napravljen je i u hirurgiji katarakte, glaukoma, refraktivnoj i vitreoretinalnoj hirurgiji. Revoluciju u lečenju oftalmoloških oboljenja, posebno zadnjeg segmenta oka predstavlja i uvođenje novih lekova iz grupe inhibitora angiogeneze, ali i imunološke i genske terapije. Srbija jeste u korak sa svetom i naši lekari, specijalisti prate svetske trendove, ali nažalost, nisu svi novi lekovi i dijagnostičke procedure koje su dostupne u svetu, dostupne i u našem državnom zdravstvenom sistemu, zato što su jako skupe.

5. Retinalna oboljenja su veoma česta. Koliko danas dobra i savremena terapija može da pomogne pacijentu? Gde su napravljeni najveći uspesi u oftalmologiji i u lečenju kojih oboljenja?

Vaskularna oboljenja oka i senilna degeneracija makule predstavljaju vodeće uzročnike slepila u svetu, pored katarakte i glaukoma. Revolucionaran pristup u lečenju oftalmoloških oboljenja postignut je upravo kod pomenutih oboljenja, npr. senilne degeneracije makule, za koju nije postojala adekvatna terapija do sada i dijabetičke retinopatije. Želela bih da istaknem i veliki napredak u lečenju drugih oftalmoloških oboljenja koja su praćena stvaranjem novoformiranih krvnih sudova u žutoj mrlji, makulopatije uzrokovane visokom miopijom, ali i kod edema žute mrlje koji se javlja kao posledica drugih vaskularnih oboljenja zadnjeg segmenta oka. Upotrebom inhibitora angiogeneze u lečenju ovih oboljenja načinjen je ogroman korak u sprečavanju slabovidosti i slepila.

6. Kako problem sa vidom utiče na celokupan život pacijenta i njegovu porodicu, kakve mogu biti psihičke posledice i na koji način se može olakšati problem kako bi čovek mogao da vodi svakodnevan život?

Uznapredovali problemi sa vidom praćeni slabovidošću i slepilom nisu samo problem obolele osobe, već je to često problem čitave porodice. Osoba koja gubi vid je pre svega uplašena i zabrinuta. Gubitkom vida, ona gubi svoju nezavisnost, kvalitet života joj je značajno izmenjen, što može biti praćeno depresijom. Sve pomenuto još jedan je razlog zašto prevencija i terapija ovih potencijalno oslepljujućih bolesti ima ogroman značaj kako za bolesnike, tako i njihove porodice.

Intervju objaveljen u magazinu Nedeljnik, na dan 24. 03. 2022. godine.

M-RS-00001652