Dr Vladislav Džinić
Prevencija Sindroma Kompjuterskog Vida: Saveti za očuvanje zdravlja očiju u digitalnom društvu
Razvoj savremene tehnologije danas praktično nije moguć bez upotrebe različitih vrsta digitalnih uređaja, bilo da se radi o kompjuterima, tablet računarima ili tzv. „ pametnim“ telefonima.
Poslednjih godina, pogotovo sa razvojem COVID-19 pandemije, vreme provedeno ispred digitalnih uređaja se višestruko povećalo kao posledica rada od kuće i pojave sve većeg broja tzv. virtualnih sastanaka. Na osnovu najnovijih istraživanja Vision councile oko 60% Amerikanaca koristi digitalne uređaje više od 5 sati dnevno, a oko 70% koristi 2 ili više digitalna uređaja. Kao posledica ovako dugotrajnog korišćenja digitalnih uređaja u oko 65% ljudi se razvija tzv. sindrom kompjuterskog vida odnosno DES (eng. Digital eye strain).
Moramo naglasiti da gledanje u kompjuterski ekran nije kao čitanje knjige odnosno štampanog materijala. Slova na računarima obično nisu jasna kao na štampanom materijalu, i "glare", tj. odsjaj je izraženiji. Takođe distanca i ugao gledanja je izmenjen što predstavlja dodatni napor za čulo vida. Takođe, primena naočara može biti ograničena, pogotovo kod ljudi koji koriste naočare za daljinu i blizinu (tzv. bifokalne), s obzirom na to da je računar na srednjoj distanci odnosno 50-60cm što ima za posledicu potrebu za trećim naočarima - tzv. naočare za kompjuter. Nekorigovane ili nedovoljno korigovane refrakcione anomalije dodatno mogu napraviti problem i pospešiti pojavu sindroma kompjuterskog vida.
Sindrom kompjuterskog vida (DES) – predstavlja skup različitih problema koji se javljaju na očima, kao posledica prekomerne upotrebe računara, tableta, e-reader-a ili mobilnih telefona i prvenstveno se odnose na probleme povezane sa produženim fokusiranjem na blizinu. Pored očnih simptoma sindrom kompjuterskog vida obuhvata i simptome mišićnog i koštanog sistema koji nastaju kao posledica prinudnog položaja odnosno rada za računarom.
Gledanje u računar odnosno digitalne uređaje tera naše oči da „rade više“. Međutim kombinacija različitih faktora može dovesti do nastanka ovog sindroma. U ove faktore ubrajamo:
- Loše osvetljenje
- Gledanje u ekran ili čitanje koje izaziva dodatni napor za oči – beli tekst na crnoj podlozi
- Refleksije i „glare“
- Lošu posturu i ergonomiju prilikom rada
- Nekorigovane refrakcione anomalije i smanjenu učestalost treptanja
DES se može javiti kod svih ljudi koji rade za računarom duže vreme. Određena populacija je u povećanom riziku pogotovo ako:
- Računare ili digitalne uređaje gledaju duže vreme pod nepravilnim uglovima – gledanje „dole“ u mobilni telefon ili „gore“ na TV montiran na zidu
- Pri radu sede preblizu i imaju lošu posturu
- Neprestano gledaju u ekran bez pravljenja pauze
Simptomi sindroma kompjuterskog vida (DES) su:
- Zamućen vid - Pojava duple slike
- Sporija promena fokusa – duže vreme potrebno da se fokusira slika na različitoj udaljenosti
- Osećaj napetosti i bola u očima te pojava bola oko očiju
- Osećaj peckanja, grebanja i suvoće
- Crvenilo, iritirane oči, osećaj prisustva stranog tela
- Bol u leđima, vratu, glavobolja, bol u kičmi
Faktori koji doprinose nastanku ovog sindroma su:
- Poremećaji binokularnog vida,
- Nekorigovane refrakcione anomalije (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, staračka dalekovidost)
- Simptomi suvog oka odnosno poremećaji očne površine
- Neadekvatne karakteristike digitalnih uređaja - odnosno loš kvalitet slike
Ukoliko se jave neki od simptoma kompjuterskog vida, neophodno je javiti se oftalmologu i obaviti kompletan oftalmološki pregled. Pregled podrazumeva:
- Osvrt na medicinsku dokumentaciju – odnosno da li se koriste neki lekovi koji mogu uticati ili dodatno pogoršati postojeće simptome
- Ispitivanje vidne oštrine – na uzanu i široku zenicu
- Ispitivanje binokularnog vida, kolornog vida, pokreta očiju i reakcije na svetlost
- Keratometrijske i topografske analize
- Ispitivanje stanja suznog aparata
- Opšta evaluacija stanja očiju
Nakon obavljenog kompletnog oftalmološkog pregleda terapijski pristup u lečenju zavisi od osnovnog uzroka problema. U nekih pacijenata je dovoljno samo promeniti navike u smislu jačeg osvetljenja ili poboljšanje ergonomije ili pak propisati naočare odnosno neku drugu terapiju ukoliko je neophodna.
Digitalna era je svakako na svom početku, tako da će nam i budućnost biti vezana za sve veću upotrebu digitalnih uređaja. U tom svetlu se postavlja pitanje kako napraviti balans između neophodnosti rada za računarom odnosno sve dužeg vremena provedenog u gledanju u ekran i održavanju zdravlja očiju odnosno sprečavanju pojave sindroma kompjuterskog vida. Nekoliko korisnih saveta mogu ublažiti tegobe odnosno sprečiti pojavu sindroma kompjuterskog vida i na taj način sačuvati zdravlje naših očiju.
- Promeniti položaj odnosno lokaciju ekrana koji nam pravi tegobe. Na osnovu preporuka AOA (eng. American Optometric Association) potrebno je pozicionirati televizor 15-20 stepeni ispod nivoa očiju (10-12cm) mereno od centra ekrana i 50-70cm udaljenosti.
- Poznato je da je učestalost treptanja višestruko manja prilikom gledanja u ekran – dakle potrebno je ČEŠĆE TREPTATI.
- Odmarati oči. Praviti pauzu od po 15 minuta na svaka dva sata. Poštovati pravilo 20-20-20. Na svakih 20 minuta pogledati u daljinu 20 feet-a (oko 6 metara) u trajanju od 20 sekundi.
- Pozicionirati ekran na način da se smanji odsjaj od prozora ili veštačkog osvetljenja. Ukoliko se radi u mračnijem prostoru, omogućiti bolju osvetljenost.
- Adekvatna ergonomija- podrazumeva odgovarajuću visinu stolice i naslona za ruke da se obezbedi dobra potpora prilikom kucanja.
- Štampani materijal koji se koristi pozicionirati ispod ekrana i iznad tastature – kako bi se izbeglo pomeranje vrata, glave i ramena.
- Smanjiti vreme gledanja u mobilni telefon odnosno TV ekran.
- Povećati tekst na uređaju.
- Češće pravljenje pauze i promena pozicije prilikom rada.
- Korišćenje filtera za ekran koji smanjuju odsjaj.
Dr sci. med. Vladislav Džinić
Očna bolnica prof. dr Džinić
M-RS-00002652
Referenca: https://www.aao.org/eye-health/tips-prevention/digital-devices-your-eyes