Šta se dešava sa našim očima nakon 40-e godine?

Očuvanje vida postaje sve važnije kako starimo. U periodu od 40 do 65 godina, kao i kod osoba starijih od 65 godina, dolazi do promena koje mogu značajno uticati na vid.

Presbiopija: Svakako najčešća promena koju većina ljudi primećuje je potreba da materijal za čitanje drže dalje od očiju. Ovo stanje očiju nazivamo presbiopija ili, kolokvijalno, staračka dalekovidost. Očno sočivo (koje se nalazi iza zenice) postaje manje fleksibilno sa godinama, što otežava čitanje i obavljanje drugih zadataka na maloj udaljenosti. Ako se presbiopija ne ispravlja, odnosno ako ne nosite naočare ili multifokalna sočiva, možete primetiti da vam se oči lako umaraju, što često uzrokuje i glavobolje.

Suvoća očiju: Sa starenjem se smanjuje i produkcija suza, što može dovesti do suvoće očiju. Preporučuje se korišćenje veštačkih suza i izbegavanje preterane upotrebe ekrana.

Zato je veoma važno obaviti osnovni sveobuhvatni pregled očiju u dobi od 40 godina, čak i za ljude koji nemaju simptome ili poznate faktore rizika za očne bolesti.

Tokom redovnih pregleda, Vaš oftalmolog proverava potencijalno prisustvo očnih bolesti koje su povezane sa starenjem, kao što su:

• senilna degeneracija makule
• dijabetička retinopatija
• glaukom
• katarakta

Zanimljiva činjenica: oftalmolozi mogu da identifikuju druge zdravstvene probleme kao što su dijabetes ili moždani udar pomoću pregleda očiju.

Važno: Neke očne bolesti su bez simptoma

Dok se presbiopija (gubitak vida na blizinu povezan sa godinama) pojavljuje u srednjim godinama sa simptomima koji se lako mogu prepoznati – kao što je teško čitanje jelovnika, na primer – druge ozbiljnije bolesti oka, poput glaukoma, mogu tiho da vam ukradu vid bez uočljivih simptoma.

Čak i oni koji dobro vide i nemaju očne bolesti mogu imati promene vida koje možda nisu tako očigledne. Kako starimo, može postepeno da postane teže razlikovati predmet od njegove pozadine kada je iste ili slične boje. Ovo se zove gubitak „osetljivosti na kontrast“.

Dok je blago smanjenje vidne oštrine normalno sa godinama, gubitak osetljivosti na kontrast može biti simptom ozbiljnije očne bolesti, kao što je katarakta ili senilna degeneracija makule (SDM). Kada nije simptom bolesti, niža kontrastna osetljivost komplikuje svakodnevne aktivnosti i povećava rizik od padova ili saobraćajnih nesreća.

Međutim, ukoliko na vreme posetite oftalmologa, on može pronaći suptilne promene u Vašem vidu tokom redovnih pregleda očiju i može videti znake glaukoma ili drugih očnih bolesti koje ugrožavaju vid pre nego što bude prekasno.

Suvoća očiju

Ovaj dosadni i neprijatan problem sa očima postaje sve češći kako starimo. Žene u postmenopauzi češće od muškaraca imaju suvoću očiju zbog hormonalnih promena. Ali i muškarci pate od suvoće očiju sa starijom dobi, pate od više suvoće očiju kako stare.

-Preporučuje se korišćenje veštačkih suza i izbegavanje preterane upotrebe ekrana

-Ako imate kontaktna sočiva, pratite uputstva za upotrebu i izbegavajte nošenje sočiva duže od preporučenog

-Neki lekovi mogu povećati suvoću očiju. Ako uzimate lekove protiv bolova, antidepresive, antihistaminike ili imate pitanja o svojim lekovima, razgovarajte sa oftalmologom

-Zaštitite oči naočarima za sunce i izbegavajte zadimljene, suve, prašnjave ili vetrovite uslove

-Neka istraživanja sugerišu da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama (DHA i EPA) može smanjiti ovaj problem

*Ako vas suvoća očiju remeti u svakodnevnim aktivnostima obratite se svom oftaLmologu i informišite se o mogućim terapijskim opcijama

Saveti:

Držite hronične zdravstvene probleme pod kontrolom

Srednjie doba je obično period kada se hronični zdravstveni problemi ,poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa, mogu dijagnostikovati ili postati problematičniji. Ove bolesti, takođe, mogu uticati na zdravlje očiju.Obavezno obavestite svog oftalmologa o svom zdravstvenom stanju i koje lekove i dodatke ishrani koristite. Takođe, trebalo bi da razgovarate sa svojim oftalmologom o vežbama, ishrani, spavanju i drugim životnim navikama.

Upamtite: Vaše opšte zdravlje i zdravlje očiju su povezani.

Prilagodite osvetljenje u radnom i životnom prostoru

Za starije osobe, sposobnost da dobro vide pri različitim osvetljenjima može se promeniti. Kada prelazite sa dobro osvetljenog na mesto sa lošim osvetljenjem (ili obrnuto), Vašim očima može trebati duže da se prilagode i fokusiraju ili se ne prilagođavaju baš dobro.

Vožnja

Problemi pri prilagođavanju svetlu i mraku mogu otežati vožnju, posebno noću ili po kiši. Vožnja može biti još izazovnija kada očne bolesti utiču na vaš periferni (bočni) vid ili povećavaju osetljivost na odsjaj.

Ukoliko je to moguće:

-Vozite tokom dana

-Smanjite brzinu

-Budite posebno oprezni na raskrsnicama

Fizička aktivnost i ishrana:

Zdrav način života, uključujući ishranu bogatu voćem, povrćem, ribom i orašastim plodovima, može pomoći u očuvanju zdravlja očiju.

Našim očima je potreban kiseonik i dobra cirkulacija krvi koje možemo obezbediti redovnim vežbanjem. Redovno vežbanje, takođe, pomaže u održavanju telesne težine u normalnom opsegu, smanjujući rizik od dijabetesa i dijabetičke retinopatije.

Zdrav i dobar san

Zdrav, neprekidan san je veoma važan za celokupno zdravlje, uključujućI i zdravlje očiju. Spavanje pomaže očima da dobiju potrebnu vlagu i podmazivanje. Takođe, tokom sna, iz očiju se uklanjajuiritirajuće materije kao što su prašina ili alergeni koji su se možda nakupili tokom dana.

Istraživanja pokazuju da ćelije osetljive na svetlost u oku pomažu našoj sposobnosti da regulišemo cikluse budnog stanja i spavanja. Ovo postaje još važnije kako starimo, kada sve više ljudi ima problema sa nesanicom. Izbegavajte računare i ekrane telefona pre spavanja, jer njihova svetlost može da poremeti san.

Zaštita od UV zračenja

Nošenje sunčanih naočara sa UV zaštitom može smanjiti rizik od razvoja katarakte i degeneracije makule.

Izbegavajte pušenje

Pušenje povećava rizik od razvoja mnogih očnih bolesti, uključujući kataraktu i degeneraciju makule.

Korišćenje odgovarajućih naočara

Pravilno korišćenje korektivnih naočara ili sočiva može značajno poboljšati kvalitet života i očuvati vid.

Redovni oftalmološki pregledi

Mnogi problemi sa vidom koji se razvijaju tokom procesa starenja mogu se lečiti. Čak i oni koji dobro vide i nemaju očne bolesti povezane sa godinama mogu imati promene vida koje možda nisu očigledne. Stoga, trebalo bi obaviti kompletan pregled očiju kod svog oftalmologa svake godine ili svake druge godine, nakon 65. godine života.

Reference:

https://www.aao.org/eye-health/tips-prevention/seniors https://www.aao.org/eye-health/tips-prevention/midlife-adults https://www.aao.org/eye-health/tips-prevention/midlife-adults-eye-health-tips health.harvard.eduwww.health.harvard.edu

M-RS-00003391